Ovo je jedna od reči za koju je veoma teško naći pravilan prevod u našem jeziku. Jednu od najboljih definicija Monozukuri pristupa je dao profesor Takahiro Fujimoto – „umetnost, nauka i majstorstvo u pravljenju stvari“. Monozukuri je kovanica sastavljena od dve reči „mono“ koja označava predmet koji se pravi i „zukuri“ koja predstavlja sam čin stvaranja predmeta. Mnogi ovaj pristup poistovećuju sa majstorskim, zanatskim radom, ali je on mnogo više od toga jer predstavlja radnu etiku u Japanu.
Monozukuri je jedan od pilara Tojotine korporativne kulture i u tradiciju je utkan način razmišljanja i delanja u kojem zanatlija/majstor vodi računa o upotrebi resursa kako ne bi došlo do rasipanja istih, a svaki uložen napor mora stvoriti novu vrednost za društvo, što dovodi do ultimativnog balansa proizvodnje, resursa i društva. Monozukuri se često naziva starijom sestrom održive proizvodnje koja uz kontinuirano unapređenje sistema, ljudi i procesa (kaizen) kreira harmoniju između proizvodnje, prirode i društvene zajednice.
Praktikovanjem Monozikuri pristupa zaposleni izgrađuju ponos i povezanost sa poslom koji obavljaju i prepoznaju uticaj koji njihov rad i razvijanje veština ima na društvo. Ovaj koncept je u Japanu prepoznat kao Hitozukuri koji možemo prevesti kao „stvaranje-razvoj ljudi“.
Duh Monozukuri pristupa se najbolje može prepoznati u praksama koje neguju neke od japanskih kompanija. Japanske multinacionalne farmaceutske kompanije svake godine održavaju ceremonije kako bi se zahvalile svojim eksperimentalnim životinjama što su žrtvovale svoje živote da bi lekove učinili bezbednim za ljude. Japanske kompanije za elektroniku imaju godišnje ceremonije zahvaljujući materijalima za izradu prototipa za njihovu uslugu u razvoju proizvoda. Prepoznavanje žrtvovanja materijala za izradu prototipa posebno je interesantno jer oni nikada nisu ispunili svoju sudbinu da postanu proizvodi koji se prodaju na tržištu i u kojima kupci uživaju.
Gotovo da je nemoguće razdvojiti Monozukuri od kaizen/lean pristupa i kao što uvek navodimo, puko kopiranje alata, rešenje i ideja iz japanskih kompanija sigurno neće dovesti do benefita i oslobađanja pravih potencijala ovih pristupa. Razvoj ovakvog načina razmišljanja i ugrađivanje principa ovih pristupa u DNK lanac vaše kompanije je jedini način za postizanje željenih i održivih rezultata. Razmislite o tome kako se vaša kompanija odnosi prema zaposlenima koji stvaraju vrednost, prema rasipanju resursa, odnosu prema životnoj sredini i društvenoj zajednici i sagledajte prostor za unapređenje svih navedenih aspekata. Pokrenite točak promena i svakog dana se trudite da postanete bolja verzija sebe.
